Београд, петак 29. октобар 2004.

У ПРИЗРЕНУ ОВИХ ДАНА

Свети архангели под кровом

Монаси из контејнера ће се, до првог снега, преместити у келије, а молитве испод шатора селе се у нову капелу

ПРИЗРЕН – Цар Душан Силни би се, данас, много радовао. Његова задужбина, манастир Свети архангели, чије је братство давно бројало и до 250 калуђера, није лепша била од 1615. године, када су је Турци са тлом сравнили. Но, и руине и зидине су, вековима, биле светиња за овдашње православце, крајем прошлог века је понешто призидано да би се неколицина инока ту Богу молила, а у овогодишњем мартовском вандалству и то је нестало.

– Позиву за обнову Светих архангела међу првима су се одазвали Горњомилановчани. Крајем августа ове године су приредили рок-концерт у дворишту Гимназије, а зараду од 215 хиљада динара поклонили манастиру. Милановачки архитекта Ранко Томић је даровао пројекат конака, а нас неколико овдашњих зидара данима смо бесплатно градили конак и веома смо срећни што се дошло до крова – каже нам један из групе мајстора која је добар део јесени провела крај Призрена.

Није се десило случајно. Настојатељ Светих архангела, млади јеромонах Герман Вучићевић, рођен је у Горњем Милановцу. Земљаци су овим наградили његову храброст да, по сваку цену, остане у манастиру, у најтежим данима овде је био један једини монах. Само се, у јуну 1999. године, кад је УЧК киднаповала монаха Хиротона, био на 15 дана склонио у Грачаницу.

Горњомилановчанима су се придружили и други. Тако је Министарство за дијаспору издвојило 150 хиљада динара, кикиндски „Тоза Марковић” је допремио цреп. Руке нису коштале ни динара, мајстори из српских села у Сиринићкој и Средачкој жупи, дневно по тридесетак, све су урадили на мобу. Ни немачки војници из састава Кфора, чија је база крај манастира, нису се либили да „засучу рукаве”. Кад год би затребало, притицали су у помоћ са тешком грађевинском механизацијом.

На темељима првобитног манастира и на згаришту конака и манастирске радионице, неделу мартовског варварства, крај бистре Бистрице никло је здање са шест келија, црквицом капелом, библиотеком и трпезаријом – све на 180 квадрата.

Задовољан сам учињеним, јер ова светиња има многоструки значај. Остала нам је од предака да о њој бринемо. Део наше државе је под међународним протекторатом, а малобројни Срби око Призрена овде ће имати уточиште и, заједно са монасима, овде остају као семе за будућност – кратко, али много, рече јеромонах Герман.

------------------------------

Помирење двеју цркава

Свети архангели су задужбина цара Душана из 1352. године. Најзначајнији догађај везан за овај манастир је онај из 1375. У њему је, тада, на заједничкој литургији, дошло до измирења између цариградске Васељенске и Српске цркве, између којих је анатема трајала претходних 35 година. Помирење је обављено на гробу цара Душана, овде сахрањеног. Кад су Турци, 1615. године, са земљом сравнили манастир, од камена из његових зидова је Синан-паша саградио џамију у Призрену која и дан-данас, постоји.

Б. Ломовић